ATENTAT NA FRANCA FERDINANDA

Na Vidovdan 28. juna 1914. godine u Sarajevu je ubijen austrougarski nadvojvoda Franc Ferdinand. Najpre je na prestolonaslednika bacio bombu omladinac Nedeljko Čabrinović, ali se ona odbila i eksplodirala iza automobila. Nepun sat nakon prvog pokušaja atentata i posle zvanične posete opštini, na Franju Ferdinanda gimnazijalac Gavrilo Princip ispalio je dva hica iz pištolja i usmrtio njega i njegovu suprugu Sofiju Kotek vojvotkinju Hoenberg. Oba atentatora odmah su uhvaćena. Sledećih dana policija je uhapsila sve ličnosti umešane u organizaciju atentata, uključujući i neposredne učesnike - Trifka Grabeža, Vasu Čubrilovića i Cvetka Popovića. Muhamed Mehmedbašić uspeo je da pobegne i da se prebaci u Crnu Goru. Optužnica je podignuta protiv 25 lica. Svi uhapšeni bili su austrougarski državljani. Najveći broj njih bili su Srbi, ali je bilo i Hrvata, a po veroispovesti je bilo i hrišćana i muslimana.

Suđeno im je u Sarajevskom procesu od 12. do 23. oktobra 1914. godine. Presude su donete 28. oktobra. Petorici zaverenika izrečena je smrtna kazna (Iliću, Veljku Čubriloviću, Keroviću, Jovanoviću i Miloviću), dok su Princip i Čabrinović, s obzirom da su po austrougarskom zakonu bili maloletni, dobili maksimanu kaznu od 20 godina zatvora.
Koristeći taj povod, Austro-Ugarska je 23. jula 1914. Srbiji poslala ultimatum. Poslanik Gizl je 23/10. jula 1914. u 18 časova predao ultimativnu predstavku zastupniku srpskog predsednika vlade, ministru finansija Lazaru Pačuu. Odgovor je izričito tražen u roku od 48 časova. Tekst ultimatuma predat je ostalim velikim silama dan kasnije, 24. jula.